Voda se iz bunara (utopnim pumpama) direktno potiskuje u distributivnu mrežu. U okviru izvorišta izgrađeni su propratni objekti, instaliran je hidrofor od 5.000 l, hlorinator kapaciteta 300 litara i kompletna automatika za kontinuirani rad izvorišta. Pritisak u mreži se održava na konstantnoj vrednosti od 3,5 bara.

Cevi u mreži su pretežno urađene od AC i PVC-a, mada ima i liveno-gvozdenih. Najveći prečnik cevi, koji vodi od izvorišta do centra naselja je prečnika Φ 100 mm.

Nakon pada vodotornja u Maradiku (zapremine 200 m3), zbog udara olujnog vetra (elementarna nepogoda), onemogućeno je stvaranje rezerve vode u periodima smanjene potrošnje, zbog čega u svakom trenutku potrošnja mora biti pokrivena proizvodnjom vode, tj. radom bunara.