PODSISTEM LJUKOVO I JARKOVCI

U naseljima Jarkovci i Ljukovo 2006. godine izgrađena je vodovodna mreža i povezni cevovod Inđija – Jarkovci – Ljukovo, tako da se stanovnici ovih naseljenih mesta snabdevaju vodom sa Inđijskog izvorišta .

Ukupna dužina poveznih cevovoda i vodovodnih mreža (polietilenskih) iznosi oko 18 kilometara (17740 m, od čega povezni cevovod Inđija-Jarkovci 2786m, povezni cevovod Jarkovci – Ljukovo 2304 m, vodovodna mreža Jarkovaca 5184 m i vodovodna mreža Ljukova 7466m), a broj vodovodnih priključaka iznosi 757.

Za održavanje pritiska u granicama između 3 i 4 bara u vodovodnoj mreži naselja Ljukovo i Jarkovci na ulasku u Jarkovce izgrađena je crpna stanica. Oprema za automatsko upravljanje crpne stanice se  sastoji od programabilnog kontrolera i dva frekventna regulatora koji u zavisnosti od pritiska na ulasku u crpnu stanicu upravljaju radom dva pumpna agregata snage 4KW ugrađenih u crpnu stanicu.

PODSITEM NOVI KARLOVCI

Novi Karlovci imaju lokalni vodovod koji je rešen na uobičajeni način karakterističan za ove prostore i za naselja koja oskudevaju sa vodom.

Pre izgradnje poveznog cevovoda Inđija – Novi Karlovci, podzemna voda iz bunara se zahvatala pumpama i preko hidroforskog postrojenja distribuirala potrošačima.

Danas se naselje Novi Karlovci snabdeva vodom iz Inđije, a bunari u Novim Karlovcima (2 kom.) će se koristiti kao rezervna varijanta u slučaju da se prekine vodosnabdevanje iz Inđije ili da dođe do pada pritiska u mreži.

PODSISTEM MARADIK

U Maradiku trenutno se u eksploataciji nalaze tri bunara ukupnog kapaciteta 600 l/min = 10 l/s. Puštanjem bunara B6 u toku 2008. godine obezbeđene su dovoljne količine vode za vodosnabdevanje potrebnim količinama odgovarajućeg pritiska.

pod_maradik

Slika 13. Novoizgrađeni bunar u Maradiku

Voda se iz bunara (utopnim pumpama) direktno potiskuje u distributivnu mrežu. U okviru izvorišta izgrađeni su propratni objekti, instaliran je hidrofor od 5.000 l, hlorinator kapaciteta 300 litara  i kompletna automatika za kontinuirani rad izvorišta. Pritisak u mreži se održava na konstantnoj vrednosti od 3,5 bara.

Cevi u mreži su pretežno urađene od AC i PVC-a, mada ima i liveno-gvozdenih. Najveći prečnik cevi, koji vodi od izvorišta do centra naselja je prečnika Φ 100 mm.

Nakon pada vodotornja u Maradiku (zapremine 200 m3), zbog udara olujnog vetra (elementarna nepogoda), onemogućeno je stvaranje rezerve vode u periodima smanjene potrošnje, zbog čega u svakom trenutku potrošnja mora biti pokrivena proizvodnjom vode, tj. radom bunara.

U Maradiku trenutno se u eksploataciji nalaze tri bunara ukupnog kapaciteta 600 l/min = 10 l/s. Puštanjem bunara B6 u toku 2008. godine obezbeđene su dovoljne količine vode za vodosnabdevanje potrebnim količinama odgovarajućeg pritiska.

Slika 13. Novoizgrađeni bunar u Maradiku

Voda se iz bunara (utopnim pumpama) direktno potiskuje u distributivnu mrežu. U okviru izvorišta izgrađeni su propratni objekti, instaliran je hidrofor od 5.000 l, hlorinator kapaciteta 300 litara i kompletna automatika za kontinuirani rad izvorišta. Pritisak u mreži se održava na konstantnoj vrednosti od 3,5 bara.

Cevi u mreži su pretežno urađene od AC i PVCa, mada ima i livenogvozdenih. Najveći prečnik cevi, koji vodi od izvorišta do centra naselja je prečnika Φ 100 mm.

Nakon pada vodotornja u Maradiku (zapremine 200 m3), zbog udara olujnog vetra (elementarna nepogoda), onemogućeno je stvaranje rezerve vode u periodima smanjene potrošnje, zbog čega u svakom trenutku potrošnja mora biti pokrivena proizvodnjom vode, tj. radom bunara.

STARI SLANKAMEN

Sadašnje potrebe za vodom žitelji Starog Slankamena sa okolnim vikend naseljima, obezbeđuju iz četiri bunara ukupnog kapaciteta 800 l/min.

Ova četiri bunara obezbeđuju dovoljnu količinu vode za selo, vikend naselje i bolnicu.

Opšte karakteristike vodovodne mreže su razuđenost po osnovi i visini, ugrađene cevi su uglavnom azbestcementne sa maksimalnim prečnikom Φ 110. Vodovodna mreža na pojedinim deonicama je plitko ukopana. Vodovodna armatura na čvorovima mreže je zapuštena, nedostaju hidranti ili ispusne građevine,  dok na visokim tačkama mreže nedostaju vazdušni ventili.

Na 1.300m od izvorišta izgrađena su dva rezervoara kapaciteta 175m3.

Izgradnjom Crpne stanice u Novim Karlovcima, Stari Slankamen će se vodosnabdevati iz Inđije a bunari u Starom Slankamenu će se koristiti kao rezervna varijanta u slučaju da se prekine vodosnabdevanje iz Inđije ili da dođe do pada pritiska u mreži.

PODSISTEM NOVI SLANKAMEN

Izvorište u Novom Slankamenu sastoji se od  2 bunara (390 l/min= 6,5 l/s).

U Novom Slankamenu lokalni vodovod je rešen po klasičnom konceptu po kojem se voda zahvata iz bunara pumpama i preko hidroforskog postrojenja zapremine V=2 x 5.000 litara, nakon hlorisanja šalje konzumnom području. Na suprotnoj strani od izvorišta nalazi se kontra rezervoar zapremine 100 m3 sa osnovnom prvobitnom namenom izravnanja proticaja. Pritisak u mreži u centru naselja je oko 4,3 bara, a na krajevima oko 3 bara.

Najveći prečnik cevi u mreži je Φ 160 mm i ta cev vodi od hidroforskog postrojenja do centra naselja, ulicom u kojoj je grupisan veći broj potrošača. Preostale cevi su prečnika Φ 110 mm  i manje.

Izgradnjom Crpne stanice u Novim Karlovcima, Novi Slankamen će se snabdevati vodom iz Inđije a bunari u Novom Slankamenu će se koristiti kao rezervna varijanta u slučaju da se prekine vodosnabdevanje iz Inđije ili da dođe do pada pritiska u mreži.

PODSISTEM KRČEDIN

Ukupan kapacitet 4 bunara u Krčedinu iznosi 650 l/min = 10,83 l/s. Ovaj kapacitet obezbeđuje dovoljne količine vode za vodosnabdevanje naselja Krčedin s obzirom da kapacitet rezervoara od 250 m3 omogućuje obezbeđenje rezervi vode u periodu smanjene potrošnje.

Na izvorištu, osim četiri bunara, instalirana je zajednička hidroforska stanica zapremine 2×5.000 litara, odakle voda prethodno hlorisana ide u postojeći rezervoar zapremine 250 m3. Pritisak u mreži je od 2,8 do 5,9 bara. Iz rezervoara se voda potiskuje u distributivnu mrežu. Mreža vodovoda je prstenastog tipa sa najvećim prečnikom cevi od Φ 110 mm. Ova cev prolazi duž centra naselja spajajući izvorište sa centrom potrošnje, dok su ostale cevi uglavnom prečnika Φ 90 mm  i manje.  Većina cevi je urađena od PVC materijala.

PODSISTEM BEŠKA

Izvorište u Beški se sastoji od pet bunara ukupnog kapaciteta 1100 l/min. U toku 2008. godine u rad je pušten bunar B7 koji je lociran u blizini železničke stanice kapaciteta 300 l/min.

pod_beska

Novoizgrađeni bunar u Beški

Naselje Beška ima izgrađenu vodovodnu mrežu, a snabdevanje vodom se vrši iz bušenih cevastih bunara. Izgrađen je niski rezervoar zapremine 100 m3 koji prikuplja vodu iz tri bunara (B1, B2 i B3) i preko crpne stanice ona se dalje distribuira za potrošnju. Bunari B6 i B7 direktno potiskuju vodu u vodovodnu mrežu vodu i locirani su u blizini vodotornja.

Prema konceptu dugoročnog vodosnabdevanja Beška predstavlja lokalni centar u koji se voda doprema iz pravca Inđije i iz kojeg se voda transportuje za potrebe Beške, Krčedina, Slankamenačkih vinograda, Čortanovaca, Vikend zone i Maradika.

Zadovoljenje potreba za vodom navedenih naselja u budućem periodu predviđa se vodom iz lokalnih izvorišta i vodom koja se doprema iz pravca Inđije.

Izgradnja crpne stanice je planirana u više etapa. U prvoj etapi bilo je predviđeno uređenje dela vodozahvata (rekonstrukcija i izmeštanje degazatora) izvođenje građevinskih radova na crpnoj stanici prema konačnoj etapi izgradnje i ugrađivanje hidromašinske opreme za CS Beška – jug kapaciteta Q=20 l/s za potrebe vodosnabdevanja naselja Beška.

Do sada su izvedeni kompletno građevinsko zanatski radovi sa instalacijama, ostakljenje objekta, unutrašnje malterisanje, ugrađena je kompletna hidromašinska oprema i elektroorman sa automatikom (frekventni regulatori i soft starteri) za upravljanje radom pumpnih agregata u CS i bunarima. Ugrađeni frekventni regulatori omogućujy održavanje konstantnog pritiska u mreži od 5 bara.

Vodotoranj zapremine 250 m3 (visine 27 metara) se nalazi sa suprotne strane glavnog izvorišta, a ima funkciju delimičnog izravnanja proticaja.

PODSISTEM INĐIJA

Na Inđijskom izvorištu je u funkciji 25 bunara. Ukupan kapacitet 25 Inđijskih bunara iznosi 7595 l/min = 126,5 l/s. Ovaj kapacitet obezbeđuje dovoljne količine vode za vodosnabdevanje naselja Inđija, Ljukovo, Jarkovci i Novi Karlovci. Od 2008. godine u radu su novi bunari B10/1, B18/1, B18/2, B19/1 i B19/2 ukupnog kapaciteta 30 l/s.

pod_indjija

Novoizgrađeni bunari na Inđijskom izvorištu

Iz svih bunara na izvorištu se voda zahvata potapajućim pumpama i doprema u rezervoar zapremine 3150 m3. Iz rezervoara zahvaćena količina vode se preko potapajućih pumpi potiskuje do dva hidrofora zapremine 2 x 5.000 l, odakle se dalje šalje u mrežu konzumnom području. Pritisak u mreži se, sistemom frekventne regulacije, održava na konstantnoj vrednosti od 5 bara.

Distributivna mreža je prstenastog tipa, sa kontra rezervoarom (vodotornjem) ukupne zapremine 500 m3. Namena vodotornja je određivanje pritiska u mreži i delimično izravnanje proticaja (punjenje u časovima smanjene potrošnje i pražnjenje u časovima maksimalne potrošnje).

Distribuciona mreža se sastoji od cevi Φ 400, Φ 300, Φ 200 i Φ 150, koje obrazuju 19 prstenova razvodne mreže. Većina prstena čine cevi prečnika Φ 200 i Φ 150, dok su cevi Φ 400 i Φ 300 postavljene u početnim  deonicama razvodne mreže od izvorišta do centara potrošnje.

VODOVOD

Za potrebe vodosnabdevanja stanovništva i industrije u Inđiji se zahvataju podzemne vode iz neogenih peskovitih sedimenata. Kaptira se plića izdan na dubini 60-80 m i dublja izdan na 160-200 m. Izvorište vodovoda locirano je na periferiji naselja, jugoistočno u odnosu na centar, sa leve i desne strane puta Stara Pazova-Inđija. Obe izdani su formirane u okviru vodonosne sredine pliocenske starosti. Svi vodozahvatni objekti – bunari vodovoda koncentrisani su na ovom lokalitetu.

 

You need to log in to vote

The blog owner requires users to be logged in to be able to vote for this post.

Alternatively, if you do not have an account yet you can create one here.